LITERATURA

UPUSTVO ZA PRAVLJENJE SVOJE LOZE_LINIJE-MATIČNO JATO

U mnogim knjigama i tekstovima uvek se pominje i ponavlja ako se žele dobiti dobri letački rezultati i postići uspeh treba obezbediti vlastito letačko-matično jato golubova.
Mnogi autori i pisci ovakvih saveta nisu uspeli u potpunosti to objasniti.I pored toga ja želim čitaocu dati par dobrih saveta iz vlastitog iskustva. Pri tome ne mogu da izbegnem par stručnih izraza iz oblasti teorija nasledja kao što su :chromosomi-nosioci nasleđa,Gene-nasledne faktore,Heterozon-polne nosioce nasleđa(golub xx,golubica xo).
Kada se pare dva goluba dobijaju se naslednici koji nose u sebi kombinacije gena oba goluba.Samim tim ne nasleđuje samo spoljne osobine oca ili majke kao što su boja instikti,a to su karakterne osobine i prirodni nagoni(ovo je važno jer ima među njima zdravih i dobro ležećih golubova).
Golubovi po polnosti poseduu i razni broj hromozoma.Golub poseduje 80 nosioca nasleđa,golubica 79.Ova razlika se može objasniti time što za nasleđivanje polova uslovljava golub jer poseduje 1.polni hromozom više od golubice.Već ovaj podatak daje goluba kroz ovaj polni gen višu mogućnost uticaja na sinove ka i na kćerke.Golubica može da utiče samo na sinove.To je uslovljeno njenim heterozomom.
Kada se spoje parenja oba polna gena kombinacija golubice je u stanju da svoj X hromozom prenesa na sina što znači da ona može uticati i manipulisati samo sa muškim potomcima.
Nastane li prilikom parenja i ženka ona nasleđuje gen - polni heterozom od majkeIz ovih podataka izlazi zaključak da bi se dobilo dobro vlastito jato potrebno je jedan dobar golub iz dobre letačke linije.
Moja vlastita linija engleskih tiplera nastala je od jednog goluba leteo(19.20 i 19.05) uveženog i dve ženke iste loze.
Ovaj golub iz Engleske potiče iz jedne loze,čiji su se potomci kroz duži period pobedjivali na takmičenjima u dužini leta i pokazivali se kao izvaredni letači sa vrhunskim rezultatima. u letenju.Oni su bili pobednici na mnogim takmičenjima.
Golubica sa kojom spario pomenutog goluba uzeta je iz jata moga prijatelja,a takođe potiče iz iste loze.Tako sam ja kao početnik imao izvaredne uslove i omugućeno mi je da dobijem dobre letače,jer sam imao dobar početni materijal.Kroz često parenje dobio sam nakon prve godine više polusestara i polu brače. Moja prva generacija je na kraju kroz selekciju koju sam primenjivao samo na principu letenja.davala odlične letačke rezultate.Leženje i parenja sam vršio samo na letačkim kriterijumima.
Ovaj postupak sam primenjivao u nekoliko generacija genotipova.Danas mogu reći da imam rasplod za moj čitav golubarski period bez potrebe da ih uzimam iz nekih drugih loza i da gubim u rezultatima u letenju ili da doživim degeneraciju kroz leženje. Dogodili se da doživim veće gubitke(bolest,napad,grabljivica itd)onda bih pokušao da ovo nadoknadim isključivo iz loze-jata golubica,koje su parene na početku.MUŽJAKE iz jata golubice ne bih nikada uzimao pa nemojte ni vi to činite ako imate sličnu lozu golubova kao ja.Jer kada bih ubacio mužjaka -a ne golubicu dobio ih potpun novo jato.
Po mome mišljenju genetski materijal se može najbolje sačuvati ako se duži niz godina vrši ukrštanje samo sa jednom lozom.Ako se upotrebljavaju srodne golubice za ukrštanje ne postoji opasnost da se postojeća linija loza uništi jer na čerku uticaj ima samo golub sa početnim njegovim heterozomom.Mužjaci mogu uslovljavati oba pola zajedno.Zbog toga ne koristiti muškarce jer mogu da prenesu genetski materijal svoje majke.
Nadam se sa mojim izlaganjem dovoljno objasnio kako da ne dođe do unošenja stranog genetskog materijala u vlastitu liniju.Ako bi vam se to dogodilo onda bi ukrštanjem i parenjem mladih uništila vlastita linija a isto tako bi bila uništeni predhodni dugogodišnji napori,.
Zašto je linija i rasa(LOZA) tako važna.Uzgajivači koji su to pokušali objasniti mogli su to lako učiniti samo ako su sa takvim golubovima učestvovali na takmičenjima. Za početnike odgovor nije tako prost.Jedan letački tim golubova,koji leti u različitim visinama i čija slika letenja nije ujednačena,postaju pre umorni pa zbog toga sleću pre vremena.Drugačije je sa jatom golubova koji imaju isti letački stil i koji lete u istoj visini.
Svako ko želi da godnama postiže dobre rezultate u letenju sa golubovima mora se truditi da uzgajaju golubove koji imaju što više zajedničkih osobina. Na kraju da bi se to postiglo mora se imati dobra vlastita linija i matično jato iste loze.



Искрени текст за почетнике
Хари Шенон
Објављено 1990. године

Често се чује да стари одгајивачи не преносе пуно знања на почетнике. Могу Вам рећи да многи савети и методе који се и пренесу онима који их траже не гарантују успех. Разлог за то је да знање без непрестаног, планираног и прописаног рада није ништа друго до будалаштина. Мислим да многи добри одгајивачи из овог разлога не оклевају да дају добар савет када их то неко запита. Такође сматрам и да многи успешни одгајивачи не познају све праве разлоге њиховог успеха. Једна ствар је сигурна, нема добре замене за лично искуство у проналажењу одговора. На жалост, лоше за оне који немају стрпљења је што то одузима време. Посматрање и посвећеност голубовима је од пресудне важности за постизање резултата. Лепа ствар у голубарству је та да понекад и неко са ограниченим искуством може постићи резултатски успех. Такође је и чињеница да и неко са 20 година искуства у одгајању голубова може бити сматран почетником.

Хари Шенон испред свог кавеза

Прво питање које почетник треба поставити себи када набави пар добрих птица и оне му излегу ванредне примерке јесте - зашто се то десило? Морамо да настојимо да разумемо зашто се одређене ствари дешавају. То мора да нам буде пример. То може бити сазнање да је одређени тип голуба добар за парење. Или другим речима, испитујте и бележите.
Сећам се када су ми раније голубари говорили о томе да су препаривали голубове док не би погодили прави пар. Под овим подразумевам то стицање сазнања и добијање одговора и нема замене овом принципу уколико желите да сазнате добре и лоше особине својих птица. Није добро уколико морате да држите исте птице упарене дуго времена да бисте са њима постизали успех, а да не мислите на будућност јер касније укрштање потомака од тог пара у уском крвном сродству не мора дати добре резултате.
Многи варијетети голубова који су настали од пећинског голуба илуструју како се ствари мењају. Мајка природа никада не би направила типлера који данас постоји и зато морамо научити да користимо наше знање и да радимо и за и против природе у исто време.
Мој осећај је да сви они који желе успети у неком спорту морају да воле све оно што је укључено у њега. Ово помаже да се изборимо са разочарењима која нам се догоде, а код правих спортиста чак и још више учврсте жељу за успехом. Сасвим је природно да желите да трчите и пре него што проходате, али би требало да запамтите да је део дражи у голубарству стицање сазнања шта голубове доводи у врхунску форму и упознавање узрока сопствених грешака и узрока.

Шампионско јато енглеских типлера из 1995. године

Током лета је добар пример успешног рада анализирање свих појединости које су се догодиле када сте постигли врхунски резултат. Морате бележити све: који су голубови летели, какво је било време, чиме сте их хранили, колико су летели итд. Замаптите и да оно што је најбоље за једну птицу не мора бити најбоље и за другу. Као пример за ово навешћу вам нешто што свако од нас вероватно има у свом искуству. Неке птице приликом храњења бирају само одређену врсту зрневља, а некада иду толико далеко да да иду дотле да чак одбијају да поједу оно што ми сматрамо да им је неопходно.Ово је 1 од разлога што ја лично не волим да дајем голубовима тонике за пуњење које већина почетника сматрају тајном коју морају знати да би постигли успех.
Постоји више начина да се извуче највише из својих птица, али ћу овде још једном поновити да је близак контакт и одлично познавање својих птица најважнија ствар. Такође је важно схватити и да су недеље у којима се одвија тренинг подједнако важне као и период "пуњења". Иако је период пуњења јако важан чини ми се да му је посвећено превише пажње на штету обичног тренинга. Сећам се мог првог успеха када сам постигао лет од 19 сати. Био сам уверен да пуњење и тоник Сема Билингема чине чуда. Тај тоник ми је дао чувени локални одгајивач типлера. Морам да додам да сам мислио да сам га добио од некога ко то одлично познаје. Ипак, потрошио сам 2/3 сезоне да сазнам да он код мене не даје резултате. Нема сигурног пута до успеха и оно што одговара једним голубовима не мора и другим. Ово се односи и на тренинг голубова. Ја лично нисам љубитељ тврдих голубова којима је потребно дуго времена да уђу у форму. Не мислим да се са њима не може постићи добар резултат са правим радом, али ипак мислим да су овакве птице контрапродуктивне јер су превише изложене удару грабљивица. Немојте заборавити такође да природа даје много примера да птицама пре миграције не треба много тренинга да прелете хиљаде километара. Добар пример за ово је птица прдавац, скоро изумрео сада, који долази у пролеће из југоисточне Африке, проведе 95% свог шестомесечног боравка скакутајући по земљи и онда прелети опет неколико хиљада километара враћајући се у Африку. Моје је искуство да је обично прва грешка почетника веровање у неке заблуде. Ово се вероватно десило већини од нас својевремено, а против тога се морамо борити. То има утемељење у чињеници да многи још увек верују да постоји нека чаробна "црна бочица" која мења све.

Најбоља ствар је да кренете да вежбате правилну исхрану својих птица. Уколико изгледају превише снажно можете им дати јечам са мало лана, а уколико су слаби депуратив. Тренирајте их од 10 до 20 сати недељно у зависности од времена. Дајте им горку со једном недељно. Посматрајте их док лете и узмите у руку често да проверите ефекте исхране и тренинга. Подесите исхрану тако да птице не буду превише нахрањене и да увек осете потребу да слете на пуштање дропера. Пуните их 4 дана мешавином са по 50% зрневља и семена.
Дајте им тоник гвожђа до петка. Бележите и тражите савет уколико ствари крену погрешним током или их не схватате у потпуности.
Добро послушајте добар савет све док вам голубови не постигну форму која је неопходна за такмичење. Време исхране варира, али добар савет је да то буде у среду увече, у четвртак између поднева и 5 поподне, у петак између поднева и 5 поподне и у суботу између 8 ујутру и поднева. Од 2 до 6 сати пре пуштања треба дати канаринско семе.
Жао ми је уколико нисам успео да вам дам оно што желите, али мислим да сам постигао нешто вредно и зато вам кажем да не тражите чаробну бочицу и да запамтите да 1 грам искуства вреди више од тоне теорије.



Лет у 3 правца
Да ли је уопште могуће да радимо са голубом, а да не знамо зашта је створен? Да тражимо, а да не знамо шта је у њему? Да се надамо нечему што никада неће доћи. Зато је од изузетне важности познавати историјски развој голубарства, шта се стварало у прошлости, бити у жижи догађаја - садашњости, да би предвидели, назирали и креирали будућност.
Ово што сам ја радио до сада, са својим сарадницима, радио биће скроман, незнатан, али користан допринос да се степен развоја голубарског спорта у Србији подигне на 1 виши ниво, ниво какав му припада, ниво какав заслужује у свету.
На основу дугогодишњег истраживања и стрпљиве анализе преко 3 стотине изјава старих одгајивача, дошли смо до сазнања да голубове који се гаје у Србији и које називамо српски високолетачи можемо, условно сврстати у 3 велике групе голубова које ћемо, ради лакшег праћења, везати за имена старих одгајивача.

Момецови - Миланови голубови

Један од најстаријих одгајивача у Београду био је Мирко Мемец по многима Немац. Голубове (сиви мужјак и браон женка) донео је из Беча. Преко њега се први пут појављују метално сиви голубови, сребрнасти и црни. То су биле врло интелигентне и темпераментне птице. Лет им је био миран, кружан и врло висок. Ови голубови су нормално са радошћу летели 5 и више сати, а било је појединих који су силазили из висина заједно са силаском сунца.
Сам Мирко био је миран, племенит и добар човек. Другарство му је било на завидној висини, те су га људи због тога ценили и поштовали. Умро је за време првог светског рата 1914. године. Између осталих, са њим је сарађивао и Милан Станисављевић Тишљер, а у Нишу је познат као Милан Монополац. Рођен је у околини Крушевца. Поред својих голубова, радо узима голубове од Мемеца (сребрнасти мужјак) који му дају одличне голубове. Најбољи голуб му је био метално сиви мужјак Шиља. Своје голубове зналачки пари и они се брзо шире по Београду, а касније и по Нишу где је 1918. године први пут отишао.У Нишу сарађује са Митом званим Маџором, Љубом Тицијем, Николом Коканом, Радетом Ћурчијом и са другима. Порекла од његових голубова су у скоро свим голубарницима присутна широм Србије, а у појединим центрима их има преко 60%.
Данцигерови
Друга група голубова знатно је мање заступљена у нашим голубарницима због самог изгледа и особина тих голубова. Њен први и прави представник је Данцигер. Име и презиме му се не зна. У свету одгајивача знају га као Данцигер, вероватно зато што је неке голубове донео из Данске, а имао је неке и из пољске луке Гдањск. Држао је велики број голубова. Били су претежно шарени, црно - бели, црвено - бели, сиво - бели и други. По народности је Немац и добро је познавао прилике у свету одгајивача голубова у већини земаља. Његови голубови су били снажни, са извученом главом, а било је и оних који су превртали главу, две, па и цео точак. Лет им је у то време био српаст и брз, а летачки учинци и преко 10 сати. Траг му се губи после првог светског рата 1918. године. Сарађивао је са Митом Ужаром, Ивом Агентом и другима. За рад са овим голубовима треба доста стрпљења и знања. Ови голубови су доста страдали од одгајивача због превртања у лету.
Медошеви-Бихелови летачи
Трећа група голубова је много млађа мислим на време уношења у нашу земљу.
Голубови по којима је ова група карактеристична унети су из Сегедина, преко Сенте, Ечке, Краљева и Крушевца за Београд и Ниш. Голубове преко Сенте донели су лично два позната одгајивача Граде - писар и чика Лесо - пекар и однели су их за Београд браћи Бихеловић. Било их је око 18 комада чисто црних и браон црнопрсканих. Ови голубови су били врло интелигентни и племенити. Летели су доста дуго и високо. Глава им је била мања, а очи мутне - конопљено семе.
Чувени доктор Мађор из Сегедина пренео је неке своје голубове у Ечку, а одатле, уз помоћ свог пријатеља, један од истакнутих одгајивача, Остоја Јовановић, пренео је за Ниш пет пари ових голубова и то чисто црних. Време уношења ових голубова је 1920/21 година. Ови голубови су се брзо одомаћили и ванредно уклопили у постојеће старе голубове. Ипак, због видних разлика у боји и изгледу, многи одгајивачи - мераклије тешко су се привикавали на њих, зато у Нишу брзо исчезавају, док се у Београду нагло шире тако да их свако од нас има у свом голубарнику у било ком облику.
Радећи дуго година на спајању позитивних особина од две 3 групе голубова, уз одређене критерије и строгу селекцију, дошли смо до голубова са новим вредностима и новим квалитетом. Установили смо и периодичност јављања тих голубова код сваке групе посебно. У парењу Миланових и Бихелових голубова сваки трећи голуб је прави. У парењу Ивиних и Бихелових сваки пети голуб је са поменутим особинама, док у парењу Миланових и Ивиних сваки седми голуб одговара датим критеријима. Сада смо на путу да спроведемо систем професора Виздорфа о генетском учвршћивању тих особина.
Растко Премовић
Објављено у ЗОВ - у 1986. године
Љубазношћу Ненада Марковића